КВАЛИТЕТ И ЕФИКАСНОСТ НАСТАВЕ У ДРУШТВУ КОЈЕ УЧИ

XII међународна научна конференција
Педагошка истраживања и школска пракси


КВАЛИТЕТ И ЕФИКАСНОСТ НАСТАВЕ У ДРУШТВУ КОЈЕ УЧИ

 

Организатор:

Институт за педагошка истраживања из Београда и Волгоградски државни педагошки универзитет из Волгограда (Русија)

Датум и место одржавања:

15. и 16. октобар 2009. Београд

Председник програмског одбора:

др Ђурђица Комленовић

Генерални секретар:

мр Душица Малинић

Секретари:

мр Наташа Лалић-Вучетић
мр Николета Гутвајн


У оквиру обележавања 50 година рада Института за педагошка истраживања

Институт за педагошка истраживања у сарадњи са Волгоградским државним педагошким универзитетом из Русије организовао је XII Међународну конференцију Педагошка истраживања и школска пракса, на којој су водећи стручњаци и истраживачи из различитих земаља представили актуеална достигнућа у области проучавања наставе и учења. Конференција је одржана 15. и 16. октобра 2009. године на Учитељском факултету у Београду.
Конференцији је присуствовало 216 учесника, од чега 162 учесника из земље а 54 из иностранства. Од укупног броја учесника, било је 167 учесника са радом. На конференцији су обухваћене значајне теме које се односе на предуслове, процес и исходе наставе. На основу броја радова и динамичних дискусија на секцијама, можемо да закључимо да су теме биле релевантне за науку и за праксу и да су инспирисале учеснике.

На пленарним предавањима првога дана наступили су: 
  • Хилберт Мајер,  са темом – Критеријуми за добру наставу – емпиријски налази и дидактички савети
  • Николај Михајлович Боритко, са темом – Три аспекта учења
  • Ђурђица Комленовић, са темом – Образовни стандарди за крај обавезногобразовања у Републици Србији.

 

Проф. др Хилберт Мајер (Универзитет Карл фон Осиецки, Олденбург) је у оквиру теме Критеријуми за добру наставу – емпиријски налази и дидактички савети успешно повезао теоријске поставке истраживања и примере из праксе у каталогу од десет процесно оријентисаних критеријума добре наставе, који због своје практичне димензије могу директно да послуже као водичи наставнику, али и истраживачима из ове области.

Предавање руског аутора, проф. др Николаја Михајловича Боритка са Волгоградског државног педагошког универзитета, на тему Три аспекта учења, продубило је хуманистички приступ обучавању посредовањем културе што је на трагу виготскијанске традиције, афирмишући унутрашње активности, делатност и личност ученика у настави.

Треће пленарно предавање др Ђурђице Комленовић (Институт за педагошка истраживања, Београд) односило се на тематику, процедуру и резултате истраживања које је довело до формирања образовних стандарда код нас, на примеру предмета Географија. Кроз приказивања процеса долажења до стандарда, појашњени су сви потребни критеријуми о којима наставници и истраживачи треба да воде рачуна у свом раду.

У раду секција појавио се велики број, како научних, тако и стручних радова. Кроз стручне радове осликано је стање у пракси, разматрни су проблеми и изнети су могући одговори за унапређивање наставе и осталих фактора који на њу утичу. Научни радови су се заснивали на емпиријским подацима добијени применом експеримента и статистичких метода обраде. Доказ да је ова међународна конференција пратила светске трендове и промене у истраживачким парадигмама које испитују наставу јесте и чињеница да се велики број радова позивао на податке добијене квалитативним методама. На конференцији је такође запажена интензивна размена искустава учесника из држава у региону које деле сличан образовни контекст, као и размена са представницима из Европе и Русије.

Књига резимеа (PDF)