О истраживању
TIMSS (Trends in International Mathematics and Science Study) је велики међународни пројекат у чијем је фокусу испитивање постигнућа ученика из математике и природних наука. Реч је о про-јекту Међународног удружења за евалуацију образовних постигнућа (International Association for the Evaluationof Education Achievement – IEA), а стручно руковођење истраживањем, на међународном плану, предводи огранак овог удружења – Међународни истраживачки центар за TIMSS и PIRLS са Бостон колеџа (TIMSS &PIRLS International Study Center, Boston College).

У свим земљама у којима се спроводи TIMSS, IEA има партнерске институције које учествују у планирању и реализацији истраживања. У Србији улогу националног центра за TIMSS истраживање има Институт за педагошка истраживања из Београда – ту улогу је имао од почетка спровођења овог истраживања у Србији, односно у четири последња истраживачка циклуса: 2003, 2007, 2011 и 2015. TIMSS је у пуном смислу глобални подухват. У истраживању TIMSS 2015, у четвртом и осмом разреду, учествовало је 57 земаља и 7 регионалних ентитета са 580 000 ученика.

Истраживање TIMSS 2015 у Србији реализовано је само у четвртом разреду основне школе. Тестирање ученика у оквиру главног истраживања спроведено је током маја 2015. године. У истраживању је учествовало 160 основних школа, односно 4036 ученика који наставу прате на српском језику.

Ученици из Србије су у TIMSS 2015 на тесту постигнућа из математике и на тесту из природних наука остварили постигнућа која их сврставају изнад међународног просека и изнад просека TIMSS скале.

O истраживању

TIMSS истраживање се реализује од 1995. године у оквиру четворогодишњих истраживачких циклуса. У TIMSS-у се, по правилу, испитују постигнућа ученика на крају четвртог и на крају осмог разреда (односно, на крају четврте и осме године формалног школовања). Земље које учествују у TIMSS-у имају могућност да истраживање спроведу у оба разреда или у једном од њих. У Србији је TIMSS 2015 реализован само у четвртом разреду основне школе, док је у претходним циклусима  истраживање рађено у осмом разреду (TIMSS 2003 и 2007) и четвртом разреду (TIMSS 2011). 

Сврха истраживања
  • Земље које континуирано учествују у овим истраживањима добијају податке на основу којих је могуће утврдити трендове у вези са постигнућима ученика. То представља важан податак када се разматра да ли образовни систем, у испитиваним областима, остварује напредак и у којој мери.
  • Поред постигнућа ученика, у овом истраживању се прикупља и широк спектар тзв. контекстуалних података, конкретно о: курикулуму, наставној пракси, школским и породичним условима, интересовањима и ставовима ученика. Ови подаци обезбеђују обухватан увид у образовно - васпитни контекст система, истовремено представљајући важна упоришта за анализу и покушај објашњења измерених постигнућа ученика.
  • Коначно, с обзиром да у TIMSS-у учествује тако велики број земаља, посебан значај има могућност поређења података из укључених земаља. У временима када се потцртава конкурентност националних економија, а ефективност образовних система види као њен кључни предуслов, приступ међународно упоредивим подацима о компетенцијама ученика у области математике и природних наука је од велике важности.

Концептуални оквир истраживања

Полазну основу истраживања чини модел TIMSS курикулума, који се сагледава на три нивоа (Mullis et al., 2009). Предвиђени курикулум (енг. „intended curriculum“) се односи на оно што друштво очекује да ученици науче из математике и природних наука, као и на то како образовни систем треба да изгледа да би се то и догодило. Примењени курикулум (енг. „implemented curriculum“) означава оно што се заправо подучава у учионицама, укључујући обележја наставе и наставника. Коначно, постигнути курикулум (енг. „att tt ained curriculum“) представља оно што су ученици научили, као и то какав је њихов став према овим предметима. Полазећи од овог модела, у TIMSS-у се користе тестови из математике и природних наука, упитници за ученике, наставнике и директоре, курикуларни упитници, као и подаци које за TIMSS енциклопедију пружају национални истраживачки центри – све то служи да се добије детаљна слика о сва три наведена курикуларна аспекта, односно о томе шта ученици треба да уче, шта су заиста учили, а шта су на крају и научили.

Испитивање постигнућа ученика спроводи се у односу на когнитивне домене и домене садржаја. Домени садржаја описују предметне садржаје. Когнитивни домени описују когнитивне вештине и операције које се очекују од ученика приликом сусрета са одређеним садржајима: (1) познавање чињеница, појмова и процедура, (2) примена знања и (3) расуђивање (резоновање) које укључује решавање сложених проблема.

Концептуални оквир истраживања обухвата, поред оквира за испитивање математике и природних наука, и оквир за испитивање контекстуалних фактора који утичу на образовање и васпитање ученика. У истраживању TIMSS 2015 испитивани контекстуални фактори су разврстани у пет широких области: (1) национални контекст и контекст уже заједнице у којој се налази школа, (2) школски контекст, (3) непосредни наставни контекст, (4) обележја и ставови ученика и (5) породични контекст.

Методолошки оквир истраживања

У TIMSS-у се испитују постигнућа ученика који у тренутку испитивања похађају четврти или осми разред, при чему се они дефинишу као раз¬реди који одговарају четвртој/осмој години школовања, бројећи од прве године нивоа ISCED 1. У већини земаља, као и у Србији, четврти, од-носно осми разред се дефинишу на идентичан начин. Међутим, уколико су у некој земљи ученици четвртог разреда млађи од 9,5 година, а осмог разреда млађи од 13,5 година, препоручује се да учествују ученици на¬редног разреда (петог, односно деветог).

У истраживању учествује репрезентативан узорак ученика циљаног разреда. Он се добија двоетапним стратификованим узорковањем. Наи¬ме, у првом степену се врши случајни избор школа у односу на изабране стратуме, при чему на вероватноћу избора утиче величина школе (пре¬ма броју ученика). У другом степену се врши случајни избор одељења из школа које су изабране у првом кораку.

У TIMSS истраживању настоји се да се испитају постигнућа уче¬ника из 6, односно 8 домена садржаја (у четвртом, односно осмом раз¬реду) и три когнитивна домена. Да би то било учињено на поуздан на¬чин, потребан је, између осталог, велики број задатака којима се мере ти домени. С обзиром на то да се у оквиру неког уобичајеног времена предвиђеног за тестирање постигнућа ученицима не може задати тако велики број задатака, овај проблем се у TIMSS-у решава на следећи на¬чин. Задаци су разврстани у 14 свезака, а сваки ученик попуњава само једну свеску. Сваки задатак се појављује у две различите свеске што уз коришћење техника из оквира Теорије ајтемског одговора (енг. „Item response theory“) омогућава стицање обухватног увида у постигнућа иако је сваки ученик решавао само релативно мали број задатака. У сваком новом TIMSS истраживању уводи се нови сет задатака. Међународне верзије задатака дате су на енглеском језику, а у свим земљама су задаци, односно тестови преведени на језик на којем је вршено тестирање. Преводи су били подвргнути детаљној провери како би се обезбедило да они буду истовремено међународно упоредиви, али и прилагођени националном контексту. Слична провера је спроведена и у погледу графичког квалитета коришћених мерних инструмената.

У тестовима постигнућа се поред нових, користе и задаци из претходног циклуса, што чини основу за упоређивање резултата из различитих циклуса. Наиме, TIMSS скале постигнућа за математику и природне науке успостављене су у истраживању из 1995. године тако да просек скале износи 500, а стандардна девијација 100. Задаци који су били коришћени 1995. и 1999. године послужили су за повезивање два сета резултата, тако да су резултати из истраживања TIMSS 1999 такође стављени на ову скалу како би учесници могли да уоче промене у односу на TIMSS 1995. Ове процедуре су понављане у сваком наредном циклусу, тако да се резултати TIMSS 2003, 2007, 2011 и 2015 постављају на исту скалу, чиме се омогућава увид у настале промене. Треба, дакле, имати у виду да просек скале од 500 поена не одговара емпиријском међународном просеку и да се од циклуса TIMSS 2007 о емпиријском просеку званично више ни не извештава.

Подаци о контекстуалним факторима се прикупљају путем сета упитника који се попуњавају у школама током истраживања (упитник за ученике, наставнике и директоре), упитника који попуњавају родитељи ученика, као и упитника о курикулуму и прилога за TIMSS енциклопедију (Mullis et al., 2012b) које припремају локални експерти.