2016 Инклузивно образовање у функцији позитивног развоја деце

КЊИГА РЕЗИМЕА
ПРОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
 
У оквиру циклуса "Педагошка истраживања и школска пракса" одржана је XIX међународна научна конференција Инклузивно образовање у функцији позитивног развоја деце. Конференцију су организовали Институт за педагошка истраживања у Београду, Учитељски факултет Универзитета у Београду, Волгоградски научно-образовни центар Руске академије образовање, Учитељски факултет Универзитета у Загребу и Педагошки факултет Универзитета у Приморској. Конференција је одржана 16. децембра 2016. године на Учитељском факултету у Београду. Конференција је била акредитована као облик стручног усавршавања запослених у образовању. 

Полазећи од тога да је промена уверења и имплицитних теорија свих учесника у образовно-васпитном процесу једна од важних претпоставки за успешну реализацију инклузивног образовања, главни циљ ове конференције био је сагледавање могућности подстицања позитивног развоја деце у контексту инклузивног образовања. Теме којима је конференција била посебно посвећена су: 

• уверења кључних актера образовно-васпитног процеса према инклузивном образовању; 
• припрема наставника,  васпитача и стручних сарадника за инклузивно образовање; 
• реализација инклузивног образовања у пракси: могућности и ограничења; 
• подстицање социјалног развоја деце у контексту инклузивног образовања.

Председник програмског одбора

др Рајка Ђевић, научни сарадник 
Институт за педагошка истраживања, Београд


Чланови програмског одбора

1. др Данимир Мандић, редовни професор
Учитељски факултет, Универзитет у Београду, Србија
2. др Вељко Банђур, редовни професор
Учитељски факултет, Универзитет у Београду, Србија
3. др Николај Михајлович Боритко, редовни професор
Волгоградски државни социјално-педагошки универзитет, Волгоград, Русија
4. др Николај Николаевич Малофеев, академик
Институт корекционе педагогије Руске Академије образовања, Волгоград, Русија
5. др Игнациа Бартолини, редовни професор
Одељење за културу и друштво, Универзитет у Палерму, Италија
6. др Иван Прскало, редовни професор
Учитељски факултет, Свеучилиште у Загребу, Хрватска
7. др Милан Матијевић, редовни професор
Учитељски факултет, Свеучилиште у Загребу, Хрватска
8. др Лидија Цвикић, доцент
Учитељски факултет, Свеучилиште у Загребу, Хрватска
9. др Јанез Дробнич, доцент
Педагошки факултет, Универзитет у Приморској, Словенија
10. др Тина Штембергер, доцент
Педагошки факултет, Универзитет у Приморској, Словенија
11. др Дејан Хозјан, ванредни професор
Педагошки факултет, Универзитет у Приморској, Словенија
12. др Слободанка Гашић-Павишић, научни саветник
Институт за педагошка истраживања, Београд, Србиј
13. др Миља Вујачић, виши научни сарадник
Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија
14. др Емилија Лазаревић, научни саветник
Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија
15. др Николета Гутвајн, научни сарадник
Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија
16. др Ивана Ђерић, научни сарадник
Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија
17. др Душица Малинић, научни сарадник
Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија
18. др Катарина Пјурковска, виши научни саветник
Центар за развој образовања, Варшава, Пољска

Председник организационог одбора

др Данимир Мандић, редовни професор
Учитељски факултет, Универзитет у Београду

Генерални секретар

МА Сања Грбић

Конференцију су отворили:

др Николета Гутвајн, директор Института за педагошка истраживања у Београду.
Гордана Цветковић, руководилац Групе за социјалну инклузију у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
др Вера Радовић, Учитељски факултет Универзитета у Београду.
др Рајка Ђевић, Институт за педагошка истраживања у Београду. 

Уводна саопштења на Конференцији имали су Нада Половина са Института за педагошка истраживања у Београду; Јанез Дробнич и Божидар Опара са Педагошког факултета Универзитета у Приморској и Рајка Ђевић са Института за педагошка истраживања у Београду.
На конференцији је представљено више од 30 саопштења у којима су се аутори бавили различитим аспектима инклузивног образовања. Поред аутора из Србије, излагали су аутори из свих земаља региона (Словенијe, Хрватскe, Боснe и Херцеговинe, Црнe Горe и Македонијe). На самој конференцији било је присутно око 60 аутора и коаутора поменутих радова.

С обзиром на то да је конференција била акредитована као вид стручног усавршавања запослених у образовању, на конференцији је присуствовало и више од 130 васпитача, учитеља, наставника основних и средњих школа, стручних сарадника и директора из различити крајева Србије. То је омогућило веома плодоносну дискусију истраживача и практичара. 

Основни закључци са Конференције

С обзиром на то да су на конференцији учествовали представници свих земаља у региону, може се извести закључак да се кључни актери у образовно-васпитном процесу суочавају са низом сличних изазова, као и актери нашег образовног система, када је инклузивно образовање у питању (неспремност различитих актера образовно-васпитног процеса да прихвате инклузивно образовање; недовољна припремљеност просветног кадра за овај процес; неадекватни услови у школама; недовољна сензибилизација шире друштвене заједнице за прихватање инклузивне културе и слично).
Када су у питању уверења кључних актера образовно-васпитног процеса према инклузивном образовању, основни закључак је да је потребно интензивирати сензибилизацију за инклузију, не само учесника у образовном процесу, већ и целог друштва.
Припрема наставника, васпитача и стручних сарадника за инклузивно образовање горућа је тема у овој области, што потврђује и велики број радова на конфренцији. Иако су и даље присутни различити проблеми везани за припремљеност просветног кадра за инклузију, видно је да постоје значајни напори међу истраживачима у региону и код нас да се унапреди, како иницијално образовање запослених у образовању, тако и њихово стручно усавршавање. 
Неопходно је унапређивати процес имплементације инклузивног образовања кроз организовање разноврснијих програма стручног усавршавања запослених у образовању, обезбеђивањем адекватнијих услова за рад у образовно-васпитним установама, те умрежавањем институција.
С обзиром на то да је један од водећих аргумената за инклузију ученика из осетљивих група у редовне школе унапређивање њихове социјализације, изнесен је закључак да је мали број истраживања код нас посвећен овој проблематици. Основни закључак је да  за ученике са сметњама у развоју треба обезбедити додатну подршку како би се унапређивало њихово социјално функционисање у вршњачкој групи.
Надамо се да ће представљени резултати истраживања и закључци који су изведени на Конференцији допринети унапређивању процеса инклузивног образовања, мењању уверења и имлицитних теорија свих учесника образовно-васпитног процеса, те стварању услова за подстицање позитивног развоја деце у контексту инклузивног образовања.