2017 Образовне промене у Србији: изазови и перспективе

ЗБОРНИК РАДОВА

Институт за педагошка истраживања у Београду у сарадњи са Економским факултетом Универзитета у Београду, Заводом за унапређивање образовања и васпитања и Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања, организовао је XXI научну конференцију националног значаја „Педагошка истраживања и школска пракса“ под називом ОБРАЗОВНЕ ПРОМЕНЕ У СРБИЈИ:ИЗАЗОВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ” која je одржана 20. октобра 2017. године на Економском факултету у Београду. Конференција је била акредитована као облик стручног усавршавања запослених у образовању.

Основни циљ конференције је био да се промовишу научно засновани налази о актуелном стању у образовању у Србији и да укаже на могуће правце развоја и даљих промена на нивоу система образовања у целини, установа и појединца у образовању. Настојало се да се подстакне дијалог и непосреднија сарадња између кључних актера у циљу сагледавања могућности и ограничења примене разноврсних решења која могу да допринесу образовним променама у Србији, као и њиховој одрживости. Конференција је била посвећена темама:  

• Промене у образовним политикама и управљање променама (интеграција и усаглашавање стратегија из различитих система, интегрисање различитих системских мера у образовању, функције и домети појединих мера у систему образовања, партиципација актера у процесу образовних промена, наставни планови и програми, дуално образовање, ИКТ…)
• Промене на нивоу установа у систему образовања и васпитања (професионални развој запослених у образовању, менторство, умрежавање као подршка школама, сарадња са локалном заједницом, механизми самовредновања, механизми екстерне евалуације, учешће установа у националним и међунационалним пројектима, демократизација образовних установа, клубови родитеља...)
• Промене уверења и пракси кључних актера образовноваспитног процеса (наставника, родитеља, ученика, стручних сарадника, директора...)
• Образовање и економија (формално и неформално предузетничко образовање, предузетничке компетенције ученика, тржиште рада, омладинска предузећа и ђачке задруге, професионална оријентација, финансирање образовања, праведност и доступност образовања...)

Председник Програмског одбора

др Душица Малинић
Институт за педагошка истраживања, Београд

 

Чланови Програмског одбора

др Славица Максић
Институт за педагошка истраживања, Београд

др Славица Шевкушић
Институт за педагошка истраживања, Београд

др Миља Вујачић
Институт за педагошка истраживања, Београд

др Николета Гутвајн
Институт за педагошка истраживања, Београд

др Ивана Ђерић
Институт за педагошка истраживања, Београд

др Рајка Ђевић
Институт за педагошка истраживања, Београд

проф. др Жаклина Стојановић
Економски факултет Универзитета у Београду, Београд

проф. др Благоје Пауновић
Економски факултет Универзитета у Београду, Београд

проф. др Ђорђе Митровић
Економски факултет Универзитета у Београду, Београд

др Тања Шијаковић
Завод за унапређивање образовања и васпитања, Београд

др Зорица Поповић
Завод за унапређивање образовања и васпитања, Београд

др Бранислав Ранђеловић
Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд

др Гордана Чапрић
Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд

 

Председник Организационог одбора

проф. др Емилија Манић
Економски факултет Универзитета у Београду, Београд

Генерални секретар конференције

мср Драган Весић
Институт за педагошка истраживања, Београд

Конференцију су отворили и учеснике поздравили:

проф. др Бранислав Боричић, Економски факултет Универзитета у Београду
др Николета Гутвајн, Институт за педагошка истраживања, Београд
др Гордана Чапрић, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд
др Тања Шијаковић  Завод за унапређивање образовања и васпитања, Београд,
Гордана Степић, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и
др Душица Малинић, Институт за педагошка истраживања, Београд

 

Уводна саопштења на Конференцији имали су Душица Малинић Институт за педагошка истраживања, Београд; др Гордана Чапрић, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд; и проф. др Биљана Јовановић Гавриловић са Економског факултета Универзитета у Београду.

На Конференцији је учествовао више од 120 учесника, а међу њима више од 70 научника и истраживача у области образовања из Србије. Посебан допринос квалитету рада Конференције дали су радови практичара (васпитача, учитеља и стручних сарадника), као и њихово активно учешће током дискусије међу присутнима на Конференцији. Намера је била да ова Конференција подстакне отворени дијалог и ефикаснију сарадњу истраживача, доносилаца одлука, наставника, стручних сарадника и директора школа.Конференција је била акредитована као вид стручног усавршавања и присуствовало јој је преко 50 практичара запослених у образовноваспитним и васпитнообразовним установама. Велики број учесника присуствовао је и радионицама за практичаре које су припремили представници организатора. Радионице су се односиле на следеће теме:

• Како аплицирати за пројекте финасиране од стране ЕУ и других фондова – додатни извори финансирања и нове форме сарадње

Економски факултет Универзитета у Београду, Београд

• Подршка развоју менторске праксе у образовању

Завод за унапређивање образовања и васпитања, Београд         

• Ревизија Оквира за вредновање квалитета образовно-васпитних установа

Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд       

• Како припремити резиме за научну конференцију?

Институт за педагошка истраживања, Београд    

 

Основни закључци са Конференције

Промене у систему образовања су нужне и треба их ускладити са савременим трендовима који су релевантни за запошљавање младих нараштаја у будућности. Улагање у образовање је најсигурнија инвестиција, јер је образовање један од најзанчајнијих фактора одрживог развоја друштва. Указано је да је потребно развијати систем који пружа „ликвидне вештине“ и оспособљава младе да се прилагоде будућим изазовима. Међутим, наглашена је и потреба за јачањем васпитне улоге школе као подршке у социјалном, моралном, емоционалном, естетском и физичком развоју младих.

Осим тога, наглашено је да је потребно радити на унапређивању система стручног усавршавања наставника, стручних сарадника и директора школа и предшколских установа кроз прилагођавање стручног усавршавања наставној пракси, бољу организацију, обезбеђивање различитих видова подршке и већу аутономију школе и наставника у планирању стручног усавршавања. Закључено је и да су реформе образовног система у Србији подстакле значајан број запослених у образовању да ревидирају сопствену праксу и унапређују професионалне компетенције.

Изнети су предлози системских решења која би могла да допринесу повећању поверења запослених у школама у процес спољашњег вредновања и делотворније коришћење добијених резултата у циљу развоја школе.

Заључено је да је за развој образовноваспитних институција важно унапређивати лидерство у школи, неговати приправничко-менторску праксу и интерни тимски коучинг. Поред тога, истакнут је значај сарадничког учења, а констатовано је и да је потребно јачати везу између школа и научно-истраживачких институција кроз реализацију заједничких пројеката.

Истакнуто је да је потребно мењати системска решења која представљају препрекe за примену диференцираног приступа ученицима у инклузивном образовању. Закључено је и да је подршка креативности деце један од најважнијих циљева савременог образовања и да је у образовноваспитном процесу од кључног значаја препознавање одређених аспеката креативности и подржавање развоја оних аспеката који су карактеристични за одређени узраст.

Закључено је да је потребно повећати информисаност ученика у средњим школама о систему високог образовања како би се смањила стопа осипања на првој години студија.

Закључено је да предузетничко образовање може охрабрити ученике да отпочну самостално пословање, а да ученичке компаније представљају добар модел предузетничког образовања. Такође, указано је да је у развоју предузетништва и приватне иницијативе важна и употреба нових технологија.

Закључено је да је утицај зараде наставника на образовна постигнућа већи од утицаја БДП по глави становника и укупног издвајања за образовање по ученику, што указује на посебну важност зараде наставника као фактора за унапређивање квалитета образовања у одређеној земљи.

Конференција у медијима:

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/opet-smo-medu-poslednjima-na-jednoj-vaznoj-svetskoj-listi/nykb4s4