2013 Иновативни приступи образовању

У организацији Института за педагошка истраживања и Завода за унапређивање образовања и васпитања, 25. октобра 2013. године на Учитељском факултету у Београду одржана је XVI научна конференција „Педагошка истраживања и школска пракса” – Иновативни приступи образовању.    

Циљ конференције био је стицање увида у актуелне покушаје иновирања образовноваспитне праксе у систему образовања у Србији.  

На конференцији је учествовало 65 учесника који су имали ауторске и коауторске радове. Поред сарадника Института за педагошка истраживања и Завода за унапређивање образовања и васпитања, на Конференцији су учествовали и представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије,  Филозофског факултета у Београду и Новом Саду, Учитељског факултета из Београда и Ужица, Педагошког факултета у Јагодини, Филолошког факултета из Београда, Хемијског факултета из Београда, Факултета ликовних уметности из Београда, Факултета музичке уметности из Београда, Високе школе струковних студија за образовање васпитача из Кикинде, Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију из Београда, Факултета за медије и комуникације из Београда,  Високе пословне школе струковних студија из Ваљева и Академије за дипломатију и безбедност из Београда.

Конференција је акредитована као облик стручног усавршавања наставника, па је конференцији присуствовало и 47 практичара (васпитачи, учитељи, наставници, стручни сарадници и директори из предшколских установа, основних школа, средњих стручних школа и гимназија из Србије).

На почетку скупа присутнима су поздравну реч упутили државни секретар у Министартсву просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије задужен за предуниверзитетско образовање, Мехудин Фијуљанин, помоћник министра просвете за предшколско, основно и образовање одраслих, Љубиша Антонијевић, директорка Института за педагошка истраживања, Јасмина Шефер и председница Програмског одбора конференције, Миља Вујачић.

            Уводна излагања су одржале др Јасмина Шефер из Института за педагошка истраживања  (Иновативна пракса и тролист модел: проблеми и решења); доц. др Јелена Врањешевић са Учитељског факултета у Београду  (Наставници као лидери: улога наставника у развоју интеркултуралног курикулума) и др Емилија Лазаревић из Института за педагошка истраживања (Развијеност металингвистичких способности на предшколском узрасту као предиктор усвајања вештина читања и писања).

Рад је настављен пленарно у три тематска блока: 1) Иновативни приступи предшколском образовању; (2) Иновативни приступи школском образовању и (3) Иновативни приступи универзитетском образовању.

Кључни појмови о којима су учесници разменили мишљења на конференцији су: индивидуализовани приступ у раду са децом, креативност, имплицитне теорије креативности наставника, критичко мишљење, мотивација ученика за учење, активно учења, дијалог у настави, проблемске ситуације у настави, стратегије рада са неуспешним ученицима, новине у приступу питањима сарадње школе и породице, ученичка аутономија, самообразовање ученика, иновативни приступи еколошком образовању и вапитању, иновативни приступи у настави српског језика, математике, хемије и ликовне културе, образовање и компетенције универзитетских наставника, савремена технологија у високом образовању, образовни стандарди и слично.

Општи утисак учесника конференције јесте да је конференција добро организована у погледу временске динамике, простора и техничке опреме, што је омогућило несметан и угодан рад. Учесници су задовољни одабиром тема и начином рада током конференције. Посебно истичу значај конференције у погледу могућности примене стечених знања у пракси.

Кључни закључци конференције односе се на то да у нашем образовном систему постоје бројни покушаји иновирања постојеће образовноваспитне праксе на свим нивоима образовања, од предшколског до универзитетског. Иновативни приступи у образовању у Србији усмерени су на активно унапређивање и подизање квалитета образовноваспитне праксе кроз изградњу мреже активних учесника у образовању (васпитачи, наставници, деца, родитељи) и  јачање професионалног идентитета наставника, као истрживача и активног креатора сопствене праксе.  Иновативни приступи у образовању увек подразумевају увођење одређене промене. Промена у пракси увек представља изазов за практичаре и неретко за последицу има отпоре актера образовања. Стога, приликом увођења иновације кључну улогу имају добра припрема, јасно формулисани циљеви и мотивисани учесници.